Парастосом страдалима код спомен обележја у центру Грачанице данас је обележено две деценије од почетка НАТО бомбардовања СР Југославије. Председник општине Грачаница Срђан Поповић казао је на скупу да српски народ верује у опстанак покушавајући тако да умањи погубне последице свега што нам се десило, да чека да изађе из Гета које урбанизујући покушава да претвори у изгубљене градове.
Парастос страдалима у НАТО бомбардовању пред више десетина окупљених мештана општине Грачаница служио је јереј епархије рашко- призренске Дарко Маринковић. Он је позвао на праштање.
„ Да опростимо али да не заборавимо. Последице тог бомбардовања проузроковале су трагичне али и преране смрти у нашем народу. Та година биће дубоко урезана у нашем памћењу али ћемо сви остати доследни своме звању православног народа, православних Срба са ових светих и свих других простора где Срби живе, где пишу својим писмом и слободно исповедају своју веру и где се радују сваком празнику“, казао је јереј Дарко Маринковић.
Песник Живојин Ракочевић казао је да је на данашњи дан пре 20 година почео календар нашег новог страдања.
„Испред нас су се тада отворила врата пакла и кроз та врата ми смо врло брзо угледали Старо Грацко, Столиће у Обилићу, Гораждевац видели смо и данас гледамо. Сви ми смо се данас овде окупили и кроз та врата видимо капелицу која је посвећена Димитрију Поповићу. Из тих врата и њега је погодила иста ватра која је запљуснула све нас на данашњи дан пре тачно 20 година“, казао је Ракочевић након чега је казивао стихове своје песме „ Гори Рим“.
На скупу у Грачаници о страхотама НАТО бомбадовања словио је и песник Ратко Поповић.
Говор председника општине Грачаница Срђана Поповића на скупу у Грачаници одржаном поводом две деценије од почетка НАТО бомбардовања преносимо у целости:
Поштовани суграђани, часни оци, породице жртава бомбардовања,
На данашњи дан пре равно две деценије српски народа доживео је трагедију која смањеним и јачим интензитетом траје и данас. Мирис барута и даље се осећа у многим црквама и манастрима, у многим домовима, у душама свих нас али се осећа и на наше потомство.
Уроњени у оно што нас је тог 24. марта 1999. године задесило, када су многи од нас напуштали своје градове бежећи од барута само у једном правцу напуштајући своја огњишта дубоко смо били уверени да ћемо се опет вратити. И та нада нас још није напустила и ако су у данима који су долазили гинули наши пријатељи, страдала српска деца, гореле православне светиње, нестајали многи без трага и пута. Веровали смо да злу мора доћи крај иако смо трпели најстрашније трагедије коју савремена цивилизације не памти.
Бесмисао рата однео нам је много тога вредног али нам је уклесао заувек веру у опстанак и останак на нашем Косову и Метохији. На жалост, не можемо да вратимо погинуле, али сећањем можемо да продужимо њихово постојање међу нама.
Очигледно је да рат није донео никоме добро и сваки разговор је бољи од сваког испаљеног метка. Данас када смо званично у миру после бомбардовања и даље се питамо: Да ли имамо са комшијама Албанцима две дециније после мултиетничког живота? Да ли има те мултиетничности? Градови и даље чекају на повратак расељеник а тамо где су Срби покушали да се врате дочекују нас камењем, погрдним речима и барикадама. Поставља се питање шта смо добили бомбардовањем?
Драги суграђани, са овог места као и пре 20 година поручујемо да српски народ верује у опстанак покушавајући тако да умањи погубне последице свега што нам се десило, чекамо на суд, чекамо на правду. Иако је неко мислио да ћемо одустати истрајаћемо на томе. Приштина, Призрен, Пећ, Ђаковица, Гњилане остаће заувек на мапи у којима живело десетине и десетине хиљада Срба.
Данас ми на Косову и Метохији јачи него икада корачамо, као и увек, најтежим путем свесни да се морамо отргнути од зла, да морамо решавати најкомликованије проблеме, свесни да је још безброј искушења пред нама.
Нека је вечна слава и хвала свим невино страдалим жртвама бомбардовања.
© Сви медији који преузму вест или фотографију (или и једно и друго) са сајта nasagracanica.com у обавези су да наведу извор.