У Грачаници је данас низом манифестација обележено 17 година од мартовског погрома 2004. године. У помен страдалима у манастиру Грачаница служен је парастос о потом је након полагања белих ружа на уметничкој инсталицији „МИССИНГ“ у Дому културе у Грачаници отворена изложба „Јесен у Призрену“ након чега је одржана и Академија. Обележавању мартовског погрома у Грачаници прусуствала је и делегација државног врха Србије коју је предводио директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић.
Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић, Вељко Одаловић председник Комисије Владе Србије за нестала лица, Наташа Шћепановић председница Удружења породица косметских страдалника, Ивана Поповић народна посланица у Скупштини Републике Србије, председник општине Грачаница Срђан Поповић са сарадницима, председник ПО Општине Приштина Љубинко Караџић као и чланови породица страдалих присуствовали су данас парастосу страдалима у мартовком погрому који је у манастиру Грачаница служио игуман манастира Драганац отац Иларион, након чега је уследило полагање белих ружа испред уметничке инсталације „МИССИНГ“.
Игуман манастира Драганац отац Иларион отворио је изложбу „Јесен у Призрену“ након чега је у великој сали Дома културе одржана Академија поводом Мартовског погрома.
Директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Петар Петковић истакао је важност сећања на 17. март јер како је казао „данас имамо јаку и снажну државу која стоји и бори се за свој народ“ апелујући да на зло никада не треба одговарати злом. Он је казао да је скидање крста са цркве у Подујеву јасна слика мартовског погрома.
„Слике су и даље живе и подједнако застрашујуће. Од спаљене Богородице Љевишке средњовековног бисера светске културне баштине, спаљених Архангела, миниран манастир светог Козме и Дамјана спаљене Богословије у Призрену, спаљених српских кућа 936, протераног народа преко 4000, очишћено етнички шест градова, девет села и све то пред очима међународне заједнице пред лицем 30 хиљада КФОР-ових војника и 8 хиљада УНМИК полицијаца страдао је један народ у срцу Европе у 21. веку само зато што је српског имена и презимена и само зато што је живео на својим вековним огњиштима. И после 17 година готово да нико није одговарао за овај страшан злочин. Морамо да памтимо 17-ти март зато што је тај дан одавно присаједињен колективном сећању свог нашег мученичког страдања од Јадовна до Јасеновца до стрдања у Нато агресији“
Петар Петковић
Додао да је поносан што данас држава Србија на челу са председником Александром Вучићем обележава све оне дане и догађаје и не стидимо се наших жртава.
Председник опшине Грачаница Срђан Поповић казао је на Академији посвећеној 17. марту да постоје у историји многи важни датуми у животу Косова и Метохије, али се данашњи дан издваја међу њима по својој несрећи, по своме трагичном обиму, по нечињењу међународне заједнице, по црквама и манастирима који су страдали, по спаљеним селима и уништеним градовима и што је најтрагичније у њему су уништени и унесрећени људски животи.
„Несрећа и погром 17. марта 2004. који су погодили овај простор не би се могли описати недељама. Данас 17. година касније, ми јос срећемо људе чије су приче из Погрома неиспричане. Видимо и слушамо страдале који нису ни стигли до правде или надокнаде своје уништене имовине и имања. Ми се и данас надамо да ће наше уметничко и културно благо које је попљачкано и однесено доћи некако до нас и верујемо да се живот може вратити у нормалне токове.
Сасвим је јасно да је Погром обележио наше животе и мора се рећи да он седамнаест година касније није избледео у нашим животима. Напротив – свака неправда чека да угледа лице правде, свако уништено село чека своје повратнике, свака необновљена црква чека да се у њој служи Литургија.
Рекло би се да је ово ситуација у којој нема излаза и решења, али није и не може бити тако, јер овај народ, наша држава, наша хришћанска савест и више од свега наше жртве кажу: обнављајте живот, подижите светиње, тражите решења у којима ћете сачувати животе, слободу и своје достојанство. Неки ће рећи – ово предуго траје, превише је неправде и понижења. Јесте у праву су, али морам да питам колико смо у прошлости чекали слободу, колико смо живели у тешким временима и мукама“, казао је Поповић.
Он је нагласио да због предака који су имали своје Погроме и личне и колективне ми не смемо и не можемо оставити ову свету земљу, ове људе који су и својим духом и својим животом укопани у њено биће. Не смемо ову земљу и ове светиње оставити због наше младости која се овде, хвала Богу, рађа више него у другим нашим крајевима.
„Та младост нас опомиње да радимо за њу и да смо преживели Погром и све невоље које су нас задесиле. Погледали сте ове слике у Галерији, оне се наслањају на нашу Грачаницу и њено сликарство. Као неко ко познаје историју уметности знам шта је континуитет креативног стварања у историји. Реч је, поштовани пријатељи, о једном од најважнијих облика живота.Зато данас са овог и са свих места где се страдало у Погрому морамо поручити: ми стварамо, ми обнављамо, ми живимо и тако чувамо светиње, наш народ и Косово и Метохију“, рекао је Срђан Поповић.
Народна посланица у Скупштини Републике Србије Ивана Поповић казала је да је срећна што је Србија данас дошла у позицију да може да говори о својим жртвама и да може да буде толико јака да стане иза својих сународника ма где они били.
„Важно је да спасимо све жртве од заборава јер горе од стардања је заборав. Данас од људи који бораве и живе на Косову тражим много знајући колика је тежина постојања посебно у јужним крајевима да очувате огњишта и пружим вам наду да сви ми представници Народне скупштине посланици и председник Александар Вучић никада нећемо заборавтити оно највредније а то ду деца на Косову и Метохији“, рекла је Поповић.
О страдалницима мартовског погрома данас су осим оца Илариона на академији говорили и Наташа Шћепaновић из Удружења косовских страдалника као и Вељко Одаловић председник владине комисије за нестала лица.
У два дана мартовског насиља 2004. године тешко су пострадали Срби и њихова имовина и у Косову Пољу, Обилићу, Липљану, метохијским и срединама Косовског Поморавља. Оскнављено је или потпуно уништено 35 цркава и манастира, а нестало је или оштећено више од десет хиљада вредних фресака, икона, али и много других црквених реликвија. И данас 16 година касније постоји тежња о брисању српске културе и религије.
Током два дана насиља страдало је осморо Срба и 11 Албанаца, уништене су и спаљене српске куће и светиње СПЦ. Од овог датума Срба готово да нема у косовским градовима, а за многе је овај несрећни догађај био окидач за трајни одлазак са Косова.
© Сви медији који преузму вест или фотографију (или и једно и друго) са сајта nasagracanica.com у обавези су да наведу извор.