В. Костић: Реализовано 94% планираних пројеката

У 2016. години, у општини Грачаница је реализовано 94% планираних пројеката, рекао је председник општине Грачаница Владета Костић за портал ГрачаницаОнлајн. У наставку преносимо део интервјуа.

У 2016. години је реализовано 94% планираних пројеката, што је нешто слабији резулатат него у 2015. Задовољни урађеним јесмо, али свакако да је могло и боље. Међутим, у околностима у којима смо радили у прошлој години, можемо да будемо задовољни том реализацијом. Оно што је најбитније, то је да смо капиталне инвестиције реализовали до краја. Оно што смо успели од уштеда да урадимо, а што јесте битно и што мали број људи зна, јесте да смо платили заостале рачуне за све наше институције, дакле за школе, домове здравља и домове културе. Негде око 105 000 евра је био заостали дуг за воду свих тих институција. С обзиром да смо добили допис од регионалног водовода да ће ти објекти да буду искључени, ми смо успели да то спречимо и да обезбедимо да ти објекти имају стабилно водоснабдевање. Од капиталнијих инвестиција које смо успели да реализујемо у 2016. години, свакако да су најзначајнији они базични инфраструктурни пројекти, а ту пре свега мислим на путну инфраструктуру. Дакле, ми смо успели да близу 7 километара међусеоских путева реконструишемо и то ћемо наставити и у овој години и успели смо да оне локалне улице, тачније уличице, које су најбитније за наше грађане јер долазе до њихових кућа, реконструишемо и асфалтирамо у дужини од преко 10 километара. Одређени број километара водоводних, атмосферских и фекалних цеви, за фекалну канализацију је такође промењено и реконструисано. То је можда оно што се тренутно не види зато што су ти радови рађени у земљи, али ми смо апсолутно свесни и нисмо желели да делујемо тако да бисмо радили нешто грандиозно и велико, чиме бисмо можда стицали и одређене политичке поене или где бисмо могли да се сликамо и промовишемо сами себе, већ нам је било битно да радимо нешто што служи сврси, односно да грађани имају највећу корист.

Ми не можемо да радимо инфраструктуру изнад површине земље ако немамо базичну инфраструктуру сређену. Као што знате, велики проблем је и водоводна мрежа, која је стара преко 35 и 40 година у самој Грачаници. У току је разрада тих пројеката и ми смо већ одређене кораке прешли у том смислу и већ имамо одређене сагласности чак и из Аустрије. Очекујемо да тај пројекат буде завршен до краја године, односно да сва папирологија буде завршена и да се напокон крене у реализацију и тога. Оно што је капиталније, јесте да је отпочета инсталација водоводне мреже у Батусу, Радеву, Скуланову, Лепини и у Сувом Долу. То су места која нису имала водоводну мрежу и они ће ове године, надам се, добити градску воду. Издвојио бих такође да смо велики напредак направили на почетку изградње средњошколског образовног центра. То је пројекат о коме се причало већ деценијама, тачније од 1999. године, а сигурно је да Грачаници фали један такав центар. Ми смо, што се тиче тога, објединили парцелу у Лапљем Селу, на којој тај центар треба да буде, изабран је идејни и детаљан пројекат и сада је на Европској комисији да распише тендер за извођача радова. Ми смо спремни и остало је само да електродистрибуција, тачније КЕДС обезбеди стабилно снабдевање електричном енергијом, што подразумева и инсталацију једног новог трафоа.

Од битнијих инфраструктурних пројеката, а што је заборављено, и у 2015. и у 2016. години издвојио бих то да смо 2015. године израдили стратегију око енергетске ефикасности јавне расвете. На основу те стратегије успели смо да обезбедимо добар део износа од донација, а и општина је партиципирала у том пројекту, онолико колико је била у могућности, а никада није било испод 30%. С тим у вези, велики број наших села је већ добило нову лед расвету. У току је завршетак тог пројекта још у три наша села, а ове године планирамо да и у осталим нашим селима стару јавну расвету, заменимо са модерном лед расветом. Што се улагања у области просвете и здравства тиче, то је већ видљиво у сваком селу. Ми смо у Сувом Долу направили нову спортску салу, урађена је друга фаза спортске сале у Лапљем Селу, партерна уређења су урађена у шест школа. Набављена су три возила хитне помоћи која су дата на коришћење здравственим установама. За све школе смо набавили огрев за зиму, платили смо комплетне дугове школа за воду и дугове за струју тамо где смо имали проблем, односно школама које тај дуг нису измириле.

Прошле године сте у интервјуу за ГрачаницаОнлајн рекли да ће у Чаглавици бити изграђена канализација и колектор који ће прикупљати све отпадне воде из Ајвалије. Један део села сада има канализацију, док у другом делу села није ништа рађено по том питању и отпадне воде теку као река између кућа. Шта је са тим делом села?

Главни колектор је направљен и то се види. Ми имамо проблем у време обилних падавина, зато што је из великог дела насеља Ајвалија прикључен фекална канализација на атмосферску мрежу и када су падавине, долази до преливања и долази до проблема које имају мештани Чаглавице. Велики проблем на целој територији нам прави канализациона мрежа. У неки местима је канализациона мрежа лоше урађена. Ми смо имали интервенције на више места, не само у Чаглавици наравно, али и не можемо да се фокусирамо у једној години само на једно место, зато што се проблеми увећавају у другим местима. Покушавамо да у сваком месту решимо барем део проблема. Знам да је то недовољно, јер је потребна реконструкција целе мреже. Нажлост, велики проблем праве и сами грађани. Не можете ви да атмосферску или отпадну воду из штала усмерите на фекалну канализацију, јер онда долази до запушења и то ствара велике проблеме нашим службама, али превасходно самим мештанима. Постоји и немарност када је у питању одржавање атмосферских канала испред кућа и дворишта. Не можете биоматеријал који очистите испред својих башта и дворишта да ставите уз сам атмосферски канал, зато што када падну кише и дођу воде, имате проблем, а онда је општина крива зашто то није очишћено. Општина није дужна да чисти нечије двориште и испред самих дворишта. Дакле, потребно је повећање свести самих грађана да то што се налази испред њиховог дворишта није ничије. Дакле, то је њихово, јер користе и тај тротоар, и светиљку, и асфалт и очишћени канал и то треба да се одржава. Зато молим грађане да макар не оштећују то.

У Сувом Долу је у јесен прошле године положен камен темељац за осам стамбених јединица, односно за две зграде. Тада сте рекли да ће све бити готово за три месеца и да ће почети изградња још две нове зграде. Докле се стигло?

Две зграде су завршене. Нису усељене и неће бити усељене док не завршимо и друге две које завршавамо ове године. Очекујемо да те друге две зграде буду готове до краја грађевинске сезоне, а разлог зашто те две зграде не желимо да уселимо, јесте што желимо да општина уреди и инфраструктуру око тих зграда. Пројектом за изградњу зграда није било предвиђено уређење инфраструктуре, али ће општина преко својих дугорочних уговора да среди приступни пут. Ако бисмо сада радили зај приступни пута за те две зграде и средили то партерно уређење, пошто је пројектом предвиђено да свака стамбена јединица има на коришћење још два ара испред саме зграде. С обзиром на то је у питању сеоска средина, онда бисмо ту инфраструктуру коју бисмо радили ове године, уништили, тиме што би тешке машине морале да имају приступ како би радили друге две зграде. Наша идеја је настала у оквиру социјалне карте и ми покушавамо да је спроведемо, а настала је тако што смо ми замислили да ту не буду само те две стамбене зграде, него да то буде блок од више зграда. Уколико наиђемо на интересовање, а почели су да се интересују и УНХЦР и одређене међународне агенције које се баве проблемом интерно расељених и расељених лица, као и повратком на Косово, ми стојимо на располагању да на тој парцели, односно на тој утрини, с обзиром на то да има доста места, може да никне једно мини насеље, како год да га назовемо. Пратећа инфраструктура у Сувом Долу је већ сређена, имамо дечији вртић, основну школу и амбуланту, све што су основне потребе грађана, ако могу да кажем у том друштвеном смислу. Потребно је само да се што већи број стамбених јединица прави у том месту. Крајем године, уколико успемо да завршимо то партерно уређење, мислим да ће до краја године првих 16 стамбених јединица да буде подељено и то у склопу наше социјалне карте. Морам да нагласим да су то прве стамбене јединице у нашој општини које је су прављене из буџета општине Грачаница, дакле без помоћи било каквог министартсва или било какве донације са стране. Уколико неко жели да учествује у том нашем пројекту и тој нашој идеји, ми смо отворени за сарадњу. Водили смо рачуна да ти објекти не искачу из сеоског амбијента, дакле да то не буду неке вишеспратнице. То су објекти од два спрата које у свом саставу имају четири индивидуалне стамбене јединице и мислим да ће због тога, добитници тих станоова касније више и да брину о самом објекту.

Велики проблем у области становања нама у овом тренутку представљају нерашчишћени односи у вези са становима који су дељени од формирања саме општине. Ми имамо један добар број људи који живе са својим породицама у одређеним стамбеним јединицама, пре свега у Лапљем Селу и у Грачаници, а за то немају никакав уговор, нити од општине нити од Министарства за повратак и заједнице. Сада смо у фази да са министарством направимо анекс меморандума, да ми те зграде у Лапљем Селу, а ради се о зградама А, Б и Ц, ставимо на управљање општини, дакле да наша стамбена комисија направи једну ревизију и да видимо ко стварно живи у тим зградама и да им општина изда папир како би могли да на своје име прикључе и водомер и струјомер, да могу да ураде пријаву боравка. Овако људи само живе ту, а имају проблеме. Они који не живе ту, чији су станови празни или претворени у комшијске оставе или банкет сале, те уговоро би требало, ако постоје, поништити и да се ти станови поделе по конкурсу који је већ спроведен заједно са Министарством за повратак, које је такође учествовало финансијски у изградњи тих зграда. Те станове бисмо поделели на основу конкурса који смо задњи имали, дакле да на основу те ранг листе поделимо станове, односно да проширимо листу добитника, јер сматрамо да исти људи конкуришу од конкурса до конкурса и зашто бисмо сада приморавали људе да опет прикупаљју све папире. Могуће је да на основу тог конкурса извршимо поделу тих станова које ћемо ослободити, а да се провера те документације затражи само од људи који би потенцијално били следећи добитници.

Ми смо преко социјалне карте и разних конкурса који су спроведени у општини, добили једну слику колико укупно људи аплицира из године у годину, а који немају решено стамбено питање. Да се не би радило ад хок, него дугорочно и средњорочно, потребно је направити план. Од 300 или 500 људи који конкуришу од конкурса до конкурса, за смештајем заиста има потребу 100 или 150, јер сложићете се, има људи који конкуришу, а немају потребе за стамбеним простором, већ је то нечији хир или луксузирање. Дакле, потребно је да се направи један акциони план заједно са министарством и другим донаторима, за колико то година могу да се реше стамбени проблеми на територији општине Грачаница и да проблем буде сведен на минимум. Стамбено питање је проблем који није решаван него је увећаван или стављан испод тепиха, годинама уназад. Мени је запала та, не могу да кажем част, него улога да једном напокон решимо то питање и да се ту рашчисте рачуни.