Парастосом који је у манастиру Грачаница служио владика рашко призренски Теодосије, шетњом од манастира до Дома културе где су испред инсталације МИССИНГ положене беле руже, изложбом „Јесен у Призрену“ и свечаном академијом у Грачаници је обележено 18 година од мартовског погрома.
Обележавању годишњице Мартовског погрома присуствовали су директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић, председница Општине Грачаница проф. др Љиљана Шубарић, министар за повратак и заједнице Горан Ракић, представници локалних институција и Српске листе као и бројни грађани.
Након парастоса и полагања белих ружа испред инсталације МИССИНГ , у Галерији Дома културе отворена је изложба радова са Ликовне колоније „Јесен у Призрену“ . Изложбу је отворио један од учесника колоније, сликар Бојан Савић из Београда.
Владика рашко призренски Теодосије казао је да се данас сећамо свих невино страдалих на Косову и Метохији те да је мартовски погром само једно у низу страдања српског народа и цркве.
„Мартовски погром колико год да је био тежак ударац још више нас је обавезао да истрајемо и останемо своји на своме и не препустимо оно што је наш народ вековима стварао другима који су кадри само када су пред њима незаштићени и немоћни. Оно што смо обновили сада је још сјајније и лепше. Наше светиње сведоче да нас никакве претње не могу натерати да наслеђено оставимо онима који нису имали поштовања ни према светињама, ни према иконама, ни према гробовима покојника“ поручио је владика Теодосије.
Обраћајући се присутнима председница општине Грачаница проф. др Љиљана Шубарић казала једа Погром 17-ог марта не може и не сме постати предмет историјског и политички мотивисаног ревизионизма са жељом да се релативизују стравични злочини према српском народу.
„Иако смо савременици тих дешавањa он је неповратно постао део српског идентитета, он је урезан у српско колективно сећање. Иако ми на овим просторима и даље живимо тај датум, генерације и генерације Срба доживљавају 17. март као једну значајну тачку наше историје, тешку, тужну и несрећну, коју вишe нико не може да прикрије и релативизује. Истина је тешка али је она јако једноставна, ми ћемо ту истину да бранимо, ми ћемо ту истину да сведочимо исто онако како сведочимо нашу веру у Христа, исто онако како сведочимо нашу веру у спасење, исто онако како сведочимо косовски Завет. Одбрана истине у свету који данас, многи, често називају светом пост-истине је наша света дужност. Зато смо данас ту и зато данас бранимо истину о Погрому 17-ог марта. Погром 17-ог марта је симбол српског страдања на Косову и Метохији али је и симбол нечињења, симбол међународног нечињења на Косову и Метохији“, рекла је председница Шубарић.
Она је нагласила да се не само 17-ог марта, већ свакодневно мора тражити правда за жртве јер ту борбу, како је нагласила „дугујемо нашим жртвама, страдалницима Погрома али и својим потомцима“.
„Како да градимо будућност ако дозволимо својим потомцима да не знају шта смо то проживели 17-ог и 18-ог марта и како смо преживели, како да градимо будућност ако дозволимо да нашим потомцима потурају ревизионистичке бајке. То није будућност, то је пост-истина. А будућност се једино може градити на истини. Само таква будућност може створити суштински суживот и праштање“ рекла је проф.др Љиљана Шубарић.
Директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Петар Петковић истакао је важност сећања на 17. март јер како је казао „ имамо јаку и снажну државу која стоји и бори се за свој народ“. Додао да је поносан што држава Србија на челу са председником Александром Вучићем обележава све страдалне дане и догађаје у историји српског народа.
„ 17. март више никада не сме да се понови, 17. март морамо да обележавамо и да га се сећамо јер идеологију зла више никада несмемо да допустимо. Зато је важно да и данас, и поред свих притисака и напада наставимо борбу у циљу очувања мира и стабилности који су нам преко потребни и да нам је суживот и разговор са Албанцима преко потребан јер је судбина одредила да овде заједно живимо. Ми ћемо као влада Србије заједно са председником Александром Вућићем да се боримо за наш народ“, казао је директор Петковић на свечаној академији у Грачаници.
У два дана мартовског насиља 2004. године тешко су пострадали Срби и њихова имовина и у Косову Пољу, Обилићу, Липљану, метохијским и срединама Косовског Поморавља. Оскнављено је или потпуно уништено 35 цркава и манастира, а нестало је или оштећено више од десет хиљада вредних фресака, икона, али и много других црквених реликвија. И данас 18 година касније постоји тежња о брисању српске културе и религије.
Током два дана насиља страдало је осморо Срба, уништене су и спаљене српске куће и светиње СПЦ. Од овог датума Срба готово да нема у косовским градовима, а за многе је овај несрећни догађај био окидач за трајни одлазак са Косова.
© Сви медији који преузму вест или фотографију (или и једно и друго) са сајта nasagracanica.com у обавези су да наведу извор.